Veruje se da Noć veštica potiče od drevnog keltskog festivala Samhain, tokom kojeg je Келти verovao da su se duhovi vratili u утвара свет. Izgradili bi ogromne ватри, nose kostime i pokušavaju da predvide svoju budućnost.

Gozba je evoluirala nakon što su Rimljani osvojili veći deo keltske zemlje. Dva rimska festivala spojena su sa keltskim Samhainom, od kojih je jedan bio u znak sećanja na rimsku boginju voća i drveća Pomonu, čija je симбол je jabuka, što može objasniti još jednu tradiciju klackanja za jabuke za Noć veštica. Patkanje od jabuke, kako ga ponegde nazivaju, igra se tako što se veliki bazen napuni vodom i stavi jabuke, a igrači moraju da zgrabe jabuke samo zubima.

Hrišćanstvo je dalje uticalo na svečanosti, Dan Svih svetih je pomeren za 1. novembar, a 2. novembar je postao Dušni dan, koji, slično kao i Samhain, odaje počast mrtvima. Rasprostranjeno je mišljenje da je Crkva želela da zameni keltsku gozbu proslavom koja je prikladnija hrišćanstvu. Sama proslava Dušnog dana je u stvari veoma slična Samhainu, sa velikim lomačama, paradama i kostimima обележавање дан.

Pošto je Dan svih svetih postao poznat i kao Dan svih svetih, 31. oktobar je postao Dan svih svetih, da bi na kraju dobio ime koje danas poznajemo, Noć veštica.